Šta jesti u tropskim danima?

Kada temperature prelaze 30 stepeni celzijusa, poslednja stvar koju želite da urade je da uključite rernu. Kuvanje po vrućini može da predstavlja muku i teret, a mnogi od nas tada izgube apetit. Kada vrućina postane nepodnošljiva možda bi trebalo da razmislimo o promeni načina ishrane. Kada vladaju velike vrućine nema potrebe za unosom puno proteina. Priprema mesa i ribe zahteva termičku obradu, a tokom leta se savetuje upotreba kuhinjskih aparata koji e ne ispuštaju mnogo temperature I ne pregrevaju se. Tokom varenja proteina, naša tela proizvode više toplote u odnosu na preradu drugih grupa namirnica. Zato nutricionisti predlažu proteine iz sočiva, orašastih plodova, mleka i sira. Pravljenje smutija blendiranjem voća, povrća i jogurta, uz dodavanje putera od kikirikija za protein, može na jednostavan način pružiti uravnotežen i hranljiv obrok. Nacionalna zdravstvena služba obično preporučuje unos šest do osam čaša tečnosti dnevno, a tokom toplotnih talasa može biti potrebno i znatno više. Ne postoji jedinstvena količina koja odgovara svima, jer potrebe organizma za tečnošću zavise od brojnih faktora, kao što su uzrast, telesna građa, nivo fizičke aktivnosti i zdravstveno stanje. Vodu takođe treba i da jedemo, ne samo da je pijemo. Krastavac, paradajz, zelena salata, celer, lubenica i jagode imaju veoma visok sadržaj vode, preko 90%. Jabuke, šargarepa, kuvani brokoli i kruške sadrže 80% do 89% vode, kao i pomorandže, grožđe i ananas. Topli napici podjednako su efikasni za rashlađivanje kao i hladni. Istraživanja pokazuju da se telo brže znoji kako bi se oslobodilo viška toplote nakon konzumiranja toplog napitka, dok se nakon hladnog napitka znoji sporije. Telo nastoji da održi stabilnu unutrašnju temperaturu od oko 37 stepeni. Dakle, vruć čaj neće nužno dovesti do bržeg rashlađivanja – ključno je održavati hidrataciju, bez obzira na temperaturu tečnosti. Takođe, ne morate se odricati kafe samo zato što je vruća, mada prevelika količina kofeina može podstaći telo da proizvodi više urina i dovesti do dehidratacije. Konačno probajte da organizujete svoj dan drugačije i primenite južnoevropski pristup ishrani: rani doručak, popodnevni odmor dok je veoma vruće, a zatim kasna večera.