Elektronski nos za poboljšanje bezbednosti hrane

Bolesti koje se prenose hranom su globalni i potencijalno smrtonosni problem koji uzrokuje mnogo više od crevnih tegoba. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije procenjuje se da se više od 850 miliona ljudi razboli svake godine nakon što jedu kontaminiranu hranu, što rezultira sa preko 1,5 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Nauka i tehnolgija nude rešenje za ovaj problem. Iako je tehnologija kontrolisala većinu aspekata svakodnevnog života, naša uobičajena praksa bezbednosti hrane je i dalje brz, površan test mirisanja hrane kako bi se utvrdila svežina jučerašnjeg mleka ili ostataka od prošle nedelje. Ali ljudski nos je nesavršen hemijski detector. Da bi nas spasili od tajno mučnog parčeta lososa, inženjeri sa Univerziteta Berkli razvili su „električni nos“. On sastoji se od 16 senzora, svaki osetljiv na malo drugačiju mešavinu gasova, kako bi dao znak palcem gore ili dole na sumnjiv komad hrane. Dalji plan je ugradnja u pametni frižider, sa senzorima koji bi korisnici mogli da kontrolišu preko aplikacije na svom mobilnom telefonu. Svaki od ovih 16 senzora na sebi ima drugačiji osetljivi sloj i funkcioniše tako što hemijske reakcije između površine senzora i molekula gasa pretvara u električne signale koji dalje konstatuju koliko je neka hrana jestiva. Istraživači su koristili metode mašinskog učenja kako bi trenirali elektronski nos da prepozna 16 različitih prehrambenih proizvoda, postižući ukupnu tačnost predviđanja od skoro 93 procenta. Ove stavke uključuju voće i uobičajene alergene iz orašastih plodova, poput oraha i kikirikija. Tim takođe razvija prenosivi elektronski nos koji se sinhronizuje sa aplikacijom za pametne telefone. Gosti restorana koji prevlače sajber-njuškalo preko svog sušija jednog dana bi mogli postati uobičajena pojava u restoranima. Koliko bi takav uređaj koštao i da li bi se mogao koristiti u drugim okruženjima sa niskim resursima, ostaje da se vidi. Mnoge bolesti koje se prenose hranom nastaju zbog nedostatka hlađenja, kontaminirane vode ili povremene struje – osnovnih potreba kojima se treba dalje pozabaviti.