Organska jaja nisu toliko ekološka?

Šta je bolje za životnu sredinu – jaja iz kaveznog ili organskog uzgoja? Odgovor istraživanja sprovedeno u Velikoj britaniji možda nije onakav kakav bismo očekivali. Prelazak na organski slobodni uzgoj bi, prema sprovedenoj studiji, povećao emisije štetnih zračenja za čak 60 odsto u odnosu na klasičan način uzgoja. Istraživanje objavljeno u časopisu Royal Society Open Science uporedilo je različite načine proizvodnje jaja u Velikoj Britaniji – od kaveznog i podnog uzgoja, preko slobodnog, do organskog slobodnog uzgoja. Istraživači su zadržali istu ukupnu količinu proizvedenih jaja i menjali samo način uzgoja kokošaka. Rezultat studije je doneo iznenađuće rezultate Kada bi kompletna britanska proizvodnja prešla na organski slobodni uzgoj, emisije bi dostigle oko 2,3 miliona tona ugljen-dioksida ekvivalenta. Kod sistema sa kaveznim uzgojem procenjene emisije bile bi oko milion tona štetnih gasova. To znači da bi prelazak na organski slobodni uzgoj, prema modelu, povećao emisije za oko 61 odsto u odnosu na sadašnju kombinaciju različitih sistema. Zašto je to tako? Kokoške koje se slobodno kreću manje su efikasne u pretvaranju hrane u jaja. Za istu količinu proizvodnje potrebno je više životinja, više hrane i više prostora. dodatni problem predstavlja i činjenica da organski usevi uglavnom daju manje prinose, pa je za proizvodnju potrebne količine hrane potrebno više poljoprivrednog zemljišta. Studija pokazuje da organski slobodni uzgoj ima veći uticaj i na korišćenje zemljišta i eutrofikaciju, odnosno dospevanje prevelike količine hranljivih materija u vodene ekosisteme, što može da ugrozi život u njima. Istraživanje ne znači da je kavezni uzgoj bolje rešenje – on ima manji uticaj na klimu, ali otvara pitanje dobrobiti životinja. Zaključak istraživanja je da je potrebno pronaći sistem koji istovremeno smanjuje štetne emisije i obezbeđuje bolje uslove za životinje.