Kako vinogradstvo prilagoditi ekstremnim temperaturama

Poslednjih godina, česte vremenske nepogode, suše i visoke temperature sve više utiču na vinograde širom sveta. Kako bi vinogradari imali dobar rod i prepoznatljiv ukus sorti, oni konstantno moraju da prate vremenske promene. To se, pre svega, odnosi na količinu padavina, broj sunčanih sati, kao i na položaj vinograda. Nagle promene vremena često primoravaju vinogradare da počnu sa uzgajanjem vinskih sorti koje nisu toliko poznate na ovim prostorima, ali mogu da izdrže visoke temperature. Pošto su periodi bez padavina sve češći, vinogradari će morati da uvedu sisteme za vodosnabdevanje I navodnjavanje. Vinova loza voli toplotu, ali temperature preko 35 stepeni celzijusa dovode usporavanja procesa fotosinteze, a samim tim i do slabijeg kvaliteta grožđa. Na temperaturama preko 38 fotosinteza gotovo prestaje što znači da biljka ne može da uzima energiju potrebnu za rast. Glavni problem vinogradarima predstavlja to što su oni dosta vezani za tradicionalne sorte i teško se odlučuju na veće promene. Kada je u pitanju uvođenje novih tehnologija, u obradi zemljišta u načinu gajenja i primeni mehanizacije, tu je primetan značajan napredak. Stručnjaci navode da je naša zemlja ranije imala zaista dobre uslove za gajenje vinove loze i u tom smislu možemo reći da smo pre nekih 40 godina imali znatno veće površine. Prema tome klimatske uslovi nisu ograničavajući faktor za širenje vinogradarstva u Srbiji, ali ove promene koje dolaze su neminovne i treba da se pronađu načini kako da se iskoriste na najbolji način. Iako se naši vinogradari u proteklih nekoliko godina mogu pohvaliti izuzetnim kvalitetom proizvoda, zbog klimatskih promena, njihova cena varira. Pogotovo onda kada je godina sušna, a vinogradi izloženi čestim olujama ili gradu.