Život na Marsu postojao pre 3.6 milijardi godina
Život na Marsu tema je koja intrigira naučnike i javnost decenijama. Najnovije istraživanje pokazalo je da je na Zemlji susednoj planeti postojao mehanizam važan za nastanak i razvoj života- ciklus smenjivanja vlažnih i sušnih perioda, što bi moglo da govori u prilog vanzemaljskog života na „Crvenoj“ planeti. Na „Crvenoj“ planeti ranije su pronađene neke hemikalije koje su mogle da imaju ključnu ulogu u nastanku života.
Misija „Mars Sajens Laboratori“ NASA rovera „Kjuriosi“, koji je sleteo na Mars 2012. godine, pronašla je tragove organskih materijala u uzorcima tla i stena. Oni su uključivali veze sastavljene od ugljenika, vodonika i drugih elemenata koji često ulaze u sastav organskih jedinjenja, ali nisu bili dovoljni da se jednoznačno potvrdi prisustvo bioloških molekula. Istraživanja su takođe pokazala da je „Crvena“ planeta imala vodu, odnosno reke, jezera i mora. Međutim, novo istraživanje, predstavljeno u časopisu Nature, otišlo je korak dalje – pokazalo je da je na susednoj planeti postojao mehanizam vrlo važan za nastanak i razvoj života – ciklus smenjivanja vlažnih i sušnih perioda. Naime, NASA-ina misija „Kjuriositi“ Rover pronašla je pravilne napukline u drevnom marsovskom blatu koje su nastale tokom dugih ciklusa smenjivanja vlažnih i sušnih uslova. One imaju karakterističan heksagonalni oblik, što ukazuje na to da su se navedeni ciklusi u tom području, nazvanom Pontours, ponavljali tokom dužeg perioda. Ovo otkriće vrlo je uzbudljivo jer pruža prvi jasan dokaz o postojanju smene vlažno-suvih razdoblja nalik na godišnja doba na ranom Marsu. Naučnici nisu sigurni kako je život započeo na Zemlji, ali prema jednoj od teorija, upravo su takvi ciklusi na kopnu pomogli u stvaranju složenih hemijskih građevnih blokova neophodnih za mikrobni život.
Ciklusi su mogli da pogoduju hemijskoj evoluciji koja je vodila do života. „Zabeleženi poligonalni obrasci fizički su i vremenski povezani s prelazom od smektitnih glina do slojeva koji sadrže sulfate, što je globalno rasprostranjena mineralna tranzicija. Ovo ukazuje na to da se u prelazu razdoblja Noaha u Hesper (pre 3.8 – 3.6 milijardi godina) možda održao klimatski režim sličan Zemljinom, kao i površinska okruženja pogodna za prebiotičku evoluciju“, pišu autori. Ovo otkriće pruža nove dokaze koji zastupaju teoriju da je Mars mogao biti pogodan za život mikroba. Iako još uvek nema definitivnog dokaza o postojanju života na Marsu, nova otkrića pružaju uzbudljive nove tragove koji bi mogli pomoći u rešavanju te zagonetke.
