Ugrožen opstanak biljaka?
Ceo svet se suočava sa posledicama klimatskih promena a na udaru nisu samo životinje i ljudi. Hiljade biljnih vrsta već tokom ovog veka mogle bi da izgube svoja prirodna staništa, koja se postepeno smanjuju i menjaju pod pritiskom rasta temperatura i promena u padavinama. Analiza koja je obuhvatila više od 67.000 vrsta vaskularnih biljaka pokazuje da bi do kraja veka između sedam i 16 odsto njih moglo da izgubi više od 90 procenata svog prirodnog rasprostranjenja. Među ugroženim vrstama nalaze se retko drvo sa Kalifornijskih ostrva, drevne vrste mahovina, ali i značajan broj eukaliptusa, jednog od simbola australijske flore.
Naučnici objašnjavaju da svaka biljka zavisi od veoma specifične kombinacije klimatskih i ekoloških uslova. Kako raste globalna temperatura, a obrasci padavina se menjaju, mnoga staništa postaju manje pogodna za opstanak biljaka koje su im prilagođene hiljadama ili čak milionima godina.
Zbog toga se brojne vrste postepeno sele ka severnijim geografskim širinama ili višim nadmorskim visinama, u potrazi za povoljnijim uslovima. Međutim, takvo prilagođavanje nije uvek moguće. U arktičkim oblastima hladnoljubive biljke ostaju bez prostora za dalje povlačenje, dok se u sušnim i mediteranskim regionima suočavaju sa sve češćim sušama i požarima.
Poseban problem predstavlja činjenica da se prirodne zajednice biljaka ubrzano menjaju. U nekim tropskim i suptropskim područjima broj vrsta mogao bi čak i da poraste, ali stručnjaci upozoravaju da to ne znači poboljšanje stanja. Reč je o svojevrsnom „preslagivanju" prirode, pri kojem vrste koje se ranije nikada nisu susretale počinju da dele ista staništa. Posledice promena teško je predvideti. Nove kombinacije vrsta mogu izmeniti funkcionisanje ekosistema, odnose između biljaka i životinja, kao i procese od kojih zavise poljoprivreda i snabdevanje hranom. Naučnici upozoravaju da očuvanje biljnog sveta nije samo pitanje zaštite biodiverziteta. Reč je o očuvanju prirodnih sistema koji regulišu klimu, podržavaju privredu i omogućavaju opstanak ljudskih zajednica širom planete.
