Larve crnih muva
Novi materijal za proizvodnju bioplastike
U nastojanju da smanje zagađenje plastikom, brojni naučnici razvijaju biorazgradivu plastiku. Ona se pravi od različitih materijala kao što su pečurke i biljke , a od nedavno se na tom spisku nalaze i muve. Hemičarka Karen Vuli sa Univerziteta A&M u Tekasu sa svojim istraživačkim timom se upustila u potragu za alternativom koja bi mogla da se upotrebi za proizvodnju plastike, ali ne bi imala druge namene. Rešenje su pronašli na pomalo neobičnom mestu – među muvama.
„Dvadeset godina unazad, moja grupa razvija metode za transformaciju prirodnih proizvoda, poput glukoze iz šećerne trske ili drveća, u razgradive, svarive polimere koji ne opstaju u životnoj sredini”, kaže Vuli. „Međutim, ovi prirodni proizvodi nastaju iz resursa koji se koriste kao hrana i gorivo, u građevinarstvu i transportu.” Naime, larve crnih muva sadrže mnogo proteina i drugih hranljivih jedinjenja stoga se ovi insekti sve više uzgajaju u različite svrhe kao što je prehrana životinja i razgradnja otpada. Ipak, odrasle jedinke nakon razmnožavanja imaju kratak životni vek posle čega se odbacuju. Ali njihova sudbina može da bude drugačija, primetio je entomolog Džefri Tomberlin – otpad muva može da se koristi pri proizvodnji korisnih materijala. Glavna komponenta muva, koja im jača ljusku ili egzoskelet, jeste hitin, odnosno kompleksni polisaharid. Hitin se već ekstrakuje iz rakova i škampa, a procenjuje se da se plastika, napravljena pomoću njega, u prirodi razgrađuje za svega mesec i po dana.
Prema naučnim tvrdnjama, hitin iz muva je čistiji. Povrh toga, postoji još jedna njegova prednost u odnosu na onaj dobijen iz rakova i škampa – izbegava se rizik od alergije na morske plodove. Za sada su eksperti sa teksaškog univerziteta, koristeći otpad od muva, razvili hidrogel koji u toku samo jednog minuta može da upije 47 puta više vode u poređenju sa svojom težinom. On bi svoju primenu mogao da nađe u poljoprivredi. Hidrogel bi u periodima plavljenja apsorbovao vodu na njivama, dok bi tokom sušnih perioda vlagu polako otpuštao. S obzirom na to da je dobijeni hidrogel biorazgradiv, Vuli je objasnila da bi postepenom razgradnjom oslobađao nutrijente u zemljište.
