Ubrzani razvoj inovativnih materijala
Plastika je postala neizbežan deo savremenog života -- od ambalaže za hranu do kozmetike i odeće. Naučnici upozoravaju na razoran uticaj na životnu sredinu i zdravlje postaje sve teže zanemariv. Zato se širom sveta sve više pažnje usmerava na razvoj novih materijala koji bi mogli da zamene plastiku i smanje pritisak na životnu sredinu. Globalna proizvodnja plastike od početka 21. veka porasla je za oko 180 odsto, a istovremeno raste i količina otpada koji završava u prirodi. Kompanije tragaju za nacinima da plastiku zamene drugim ekoloski prihvatljivijim materijalima. Među najzanimljivijim inovacijama izdvajaju se biomaterijali inspirisani prirodom. Londonski startap Shellworks razvija materijal nastao fermentacijom mikroorganizama, koji se ponaša poput plastike tokom upotrebe, ali se nakon odlaganja potpuno razgrađuje bez štetnih ostataka. Sličan pristup primenjuje kompanija Notpla, koja koristi alge i biljne polimere za proizvodnju ambalaže koja se u prirodi razgrađuje za svega nekoliko nedelja. Veliki potencijal imaju i materijali zasnovani na micelijumu -- korenastoj strukturi gljiva. Oni mogu da zamene stiropor i druge vrste jednokratne ambalaže, a pritom su lagani, izdržljivi i potpuno biorazgradivi.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da tehnološke inovacije same po sebi neće rešiti problem. Potrebna je promena načina razmišljanja -- prelazak sa modela „proizvedi, upotrebi i baci" na cirkularnu ekonomiju u kojoj se materijali koriste što duže i vraćaju u proizvodni proces. Evropska unija i brojne države već uvode nove propise koji podstiču korišćenje održivijih materijala i veću odgovornost proizvođača za otpad koji nastaje nakon upotrebe njihovih proizvoda.
Plastika je nesumnjivo obeležila moderno doba, ali budućnost održivog razvoja zahteva nova rešenja. Pitanje više nije samo kako da proizvedemo zamenu za plastiku, već kako da osmislimo proizvode i sisteme koji će biti usklađeni sa prirodnim ciklusima i potrebama planete.
