Mikroplastika preplavila sredozemlje

Mikroplastika postaje jedna od najvećih pretnji morskim ekosistemima, a njene sićušne čestice danas se mogu pronaći u gotovo svim morskim organizmima. Najnovija istraživanja pokazuju da su posebno ugroženi morski predatori, ali i brojne vrste koje žive na morskom dnu, dok se među najzagađenijim područjima izdvaja upravo Sredozemno more. Plastična ambalaža koju svakodnevno koristimo ne nestaje nakon što je bacimo. Naprotiv, potrebne su stotine godina da se razgradi, a tokom tog procesa oslobađaju se čestice mikroplastike – sitni komadi plastike manji od pet milimetara. One nastaju raspadanjem većih plastičnih predmeta, poput flaša, kesa i ambalaže, i vremenom dospevaju u reke, mora i okeane. Kada jednom završe u morskoj sredini, ove čestice postaju gotovo nemoguće za uklanjanje. Pod uticajem talasa i sunčeve svetlosti razlažu se na još manje fragmente koje lako gutaju morski organizmi. Na taj način mikroplastika ulazi u čitav morski lanac ishrane i predstavlja ozbiljan rizik ne samo za biodiverzitet, već i za zdravlje ljudi. Naučnici još uvek nedovoljno poznaju svet dubokog morskog dna, ali je već sada jasno da plastično zagađenje dopire i do najudaljenijih delova okeana. Istraživanje je donelo i iznenađujuće rezultate. Umesto školjki i drugih organizama koji filtriraju vodu, najveće količine mikroplastike pronađene su kod morskih predatora koji se hrane i biljkama i životinjama. Visok nivo zagađenja zabeležen je i kod rakova, morskih zvezda, morskih krastavaca i lignji, odnosno vrsta koje se hrane na morskom dnu. Naučnici su utvrdili da količina mikroplastike u organizmima u velikoj meri zavisi od područja u kojem žive. Životinje iz Sredozemnog i Žutog mora, koje spadaju među najzagađenije morske oblasti na svetu, sadržale su najveće koncentracije mikroplastike. Organizmi sa morskog dna imaju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja okeana. Oni razgrađuju organski otpad, vraćaju hranljive materije u prirodni ciklus i predstavljaju osnovu morskog lanca ishrane. Kada u sebe unesu mikroplastiku, ona se prenosi na druge vrste, a na kraju može završiti i u hrani koju ljudi svakodnevno konzumiraju. Stručnjaci upozoravaju da se problem ne može rešiti samo uklanjanjem otpada iz mora. Najvažniji korak jeste smanjenje proizvodnje plastike, posebno jednokratnih proizvoda, kao i ulaganje u efikasnije sisteme za prikupljanje i reciklažu otpada. Samo kombinacijom preventivnih mera moguće je usporiti širenje mikroplastike i sačuvati zdravlje morskih ekosistema.