Energetska tranzicija pokretač privrednog razvoja

Brojne države sveta energetsku tranziciju posmatraju prvenstveno kao odgovor na klimatske promene. Kina je pretvara u pokretač privrednog razvoja. Umesto da obnovljive izvore energije razvija odvojeno od ostatka privrede, ona ih povezuje sa industrijom, elektroenergetskom mrežom, skladištenjem energije i razvojem novih tehnologija u jedinstven sistem. Prema podacima Međunarodna agencija za energetiku, Kina je još 2024. dostigla cilj za kapacitete vetra i sunca planiran za 2030. Godinu. Ulaganja u čistu energiju premašila su 625 milijardi američkih dolara. Nova faza razvoja više nije usmerena samo na izgradnju elektrana, već na njihovo efikasno povezivanje u stabilan sistem koji može pouzdano da odgovori na rastuću potrošnju električne energije i istovremeno očuva energetsku sigurnost. Zbog toga Kina paralelno ulaže u pametne mreže, prenos električne energije na velike udaljenosti i sisteme za skladištenje energije. Ipak, stručnjaci upozoravaju da kineski model nije lako preslikati. Njegovu okosnicu čine snažna državna ulaganja, dugoročno planiranje i mogućnost brzog sprovođenja infrastrukturnih projekata – uslovi koje većina drugih zemalja nema. Kina danas ne predstavlja samo najvećeg proizvođača obnovljive energije, već je svojevrsna laboratorija u kojoj se oblikuje budući energetski sistem. Ona je pokazatelj kako će svet u narednim decenijama povezivati klimatsku politiku, energetsku bezbednost i ekonomski razvoj.