Do globalne suše neće doći, okeani štite zemlju od pregrevanja

Verovatnoća da će svet pogoditi globalna suša znatno manja nego što se do sada mislilo, ukazuje nova naučna studija. Temperatura okeana je prirodna kočnica globalnom širenju suše, sprečavajući istovremeno isušivanje ogromnih područja planete. Istraživači su otkrili da promenljivi klimatski ciklusi stvaraju regionalna žarišta suše, dok istovremeno smanjuju verovatnoću ogromne suše koja može dovesti do svetske poljoprivredne krize. Prateći hiljade veza sa sušom širom sveta, istraživači su identifikovali nekoliko glavnih „žarišta suše“. To su uključivalo Australiju, Južnu Ameriku, južnu Afriku i delove Severne Amerike. Tim je takođe ispitivao istorijske prinose pšenice, pirinča, kukuruza i soje kako bi razumeo kako umerena suša utiče na proizvodnju hrane. Ti rizici bi bili posebno alarmantni ako bi mnogi veliki poljoprivredni regioni ušli u sušu u isto vreme. Međutim, studija je otkrila da prirodno ponašanje klime, posebno promene u temperaturama površine mora u Tihom okeanu i drugim okeanima, pomažu u ograničavanju koliko daleko i koliko ravnomerno se suše mogu širiti. Jedna od glavnih sila koje stoje iza ovih globalnih promena u prirodnom ciklusu zagrevanja i hlađenja Tihog okeana koji utiče na obrasce padavina širom sveta. Australija se često pojavljuje kao glavno središte suše, dok druga područja reaguju na različite načine. Tokom El Ninja, obrazac se ponovo menja, a suše često postaju geografski raširene umesto da budu koncentrisane u jednom globalnom obrascu. Rezultati pokazuju da istraživanje klime zasnovano na podacima može pomoći u poboljšanju strategija za zaštitu globalne poljoprivrede. Umesto da se fokusira samo na izolovane vremenske događaje, tim je posmatrao Zemlju kao međusobno povezan sistem. Taj pristup bi mogao pomoći naučnicima da identifikuju regione „ranog upozorenja“ pre nego što lokalna suša počne da utiče na globalna tržišta hrane. Istraživanje ukazuje da nismo bespomoćni pred zagrevanjem planete. Razumevanje delikatne ravnoteže između okeana, padavina i temperatura, može da pomogne u donošenju odluka mogu da se resursi preusmere na konkretna žarišta suše i uspostave mehanizmi za stabilizaciju globalnog tržišta, pre nego što podbačaj prinosa u jednom regionu dovede do naglog skoka cena u drugom.