Zaplenjeni alkohol postaje sirovina za biogas

Zaplenjeni alkohol koji više ne može da bude stavljen u promet u Poljskoj dobiće novu namenu – koristiće se kao sirovina za proizvodnju biogasa, a time i zelene energije. Ovakav pristup istovremeno rešava problem zbrinjavanja zaplenjenih proizvoda i uvodi ih u novi ciklus korišćenja, u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Poreska upravna komora u Varšavi i gradsko preduzeće za vodovod i kanalizaciju potpisali su sporazum kojim je omogućeno da proizvodi zaplenjeni u postupcima carinskih i poreskih organa budu iskorišćeni u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda. Cilj je da se umesto klasičnog odlaganja iskoristi njihov energetski potencijal. Prema tehničkim analizama, alkohol i proizvodi nastali tokom njegove proizvodnje mogu da se dodaju kanalizacionom mulju u digestorima, odnosno komorama u kojima se odvija anaerobna digestija. Na taj način povećava se količina proizvedenog biogasa, koji se potom može koristiti za proizvodnju energije. Ono što je otpad koji zahteva odlaganje na jednom mestu, može postati vredan resurs na drugom – navela je Monika Majk-Tomčak, zamenica direktora Varšavske poreske upravne komore, ističući da saradnja ima potencijal da donese korist institucijama koje u njoj učestvuju, ali i životnoj sredini. Sporazum je potpisan 19. avgusta, a korišćenje zaplenjenog alkohola predstavlja prvu fazu saradnje. U narednom periodu biće ispitana mogućnost korišćenja i drugih proizvoda koji su predmet zaplene. Planirano je testiranje duvana, pojedinih prehrambenih proizvoda, kao i prirodnih supstanci i materijala poreklom iz poljoprivrede i šumarstva. Njihovom upotrebom kao dodatnih sirovina za anaerobnu digestiju mogla bi da se poveća proizvodnja biogasa u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda. Ukoliko se model pokaže uspešnim, mogao bi da bude primenjen u većem obimu, između ostalog i tokom planirane modernizacije varšavskog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda „Čajka“. Predviđeno je da nova infrastruktura omogući prihvat sirovina iz spoljašnjih izvora i njihovo korišćenje u proizvodnji biogasa. Ajkule menjaju staništa zbog zagrevanja pacifika U priobalnim područjima Kalifornije zabeležen je znatno veći broj belih ajkula nego što je uobičajeno. Morsko predatori primećeni su svega nekoliko metara od obale, u blizini kupača i surfera. Glavni razlog za to je neuobičajeno topla voda Pacifika, povezana sa klimatskim fenomenom El Ninjo. Veliki broj ajkula u plitkim vodama Pacifika za morske biologe predstavlja fascinantan prirodni fenomen. Laboratorija za istraživanje ajkula Univerziteta Kalifornije u Long Biču prati kretanje stotina obeleženih velikih belih ajkula. Na pojedinim kalifornijskim plažama svakodnevno se registruje čak 20 ajkula. Neke od njih pronađene su na svega oko 15 metara od obale, u vodi koja je bila duboka tek do kukova. Glavni razlog za neuobičajeno veliki broj ajkula je El Ninjo. Ovaj klimatski fenomen zagreva vodu u istočnom Pacifiku i pomera prirodno stanište ovih životinja. Posebno su pogođene mlade velike bele ajkule, koje se inače zadržavaju u vodama Meksika i južne Kalifornije. Kako je voda tamo postala pretopla, one se pomeraju dalje ka severu. Istraživači su još u februaru primetili mlade ajkule kod obale Kalifornije, iako se one uobičajeno pojavljuju tek u aprilu ili maju. To što se mlade ajkule zadržavaju u neposrednoj blizini obale nije slučajnost. Plitke i tople vode južne Kalifornije predstavljaju svojevrsno "porodilište" velikih belih ajkula. U tim vodama ima mnogo sitne ribe i raža kojima se hrane, dok su istovremeno mlade ajkule zaštićenije od većih pripadnika svoje vrste. Kalifornijske vlasti očekuju da će zbog toplih voda izazvanih El Ninjom ajkule ne samo proširiti svoje stanište dalje ka severu, već i duže ostati u blizini obale. Naučnici ističu da su napadi ajkula na ljude i dalje izuzetno retki. Štaviše, smatraju da je povratak velikih belih ajkula dobar znak, jer prisustvo ovog zaštićenog vrhunskog predatora ukazuje na to da se delovi kalifornijskog morskog ekosistema oporavljaju.