Suptropska jezera postaju klimatske opservatorije

Više od stotinu plitkih jezera duž atlantske obale Brazila i Urugvaja moglo bi da postane veliki prirodni sistem za praćenje klimatskih promena. Naučnici ih vide kao svojevrsne klimatske opservatorije koje mogu da pokažu kako se menjaju voda, biodiverzitet i čitavi ekosistemi. Cilj je da se promene otkriju dovoljno rano – pre nego što šteta postane nepopravljiva. Plitka jezera i lagune protežu se u pojasu dugom oko hiljadu kilometara, duž atlantske obale južnog Brazila i istočnog Urugvaja. Reč je o jednom od najvećih kontinuiranih sistema priobalnih plitkih jezera na svetu. Međunarodni tim istraživača sada predlaže da ovaj prostor postane deo dugoročne međunarodne mreže za praćenje životne sredine. Ova jezera se nalaze u regionu u kojem se ukrštaju različiti klimatski i ljudski uticaji. Na njih utiču pojave povezane sa El Ninjom, ali i urbanizacija, poljoprivreda, otpadne vode i zagađenje. Problem predstavljaju i eutrofikacija, mikroplastika i novi zagađivači, uključujući ostatke farmaceutskih proizvoda. Istovremeno, region se suočava sa sve češćim ekstremnim padavinama i poplavama. Upravo zbog toga naučnici žele da ove ekosisteme pretvore u prirodne senzore promena. Pratiće kvalitet vode, biodiverzitet i mikroorganizme, koristiće DNK iz životne sredine – takozvani eDNA – kao i satelitsko posmatranje i hemijske analize vode. Posebno su zanimljive mikrobne zajednice. Njihove promene mogu da ukažu na zagađenje ili poremećaj ekosistema pre nego što se posledice jasno vide golim okom. Naučnici smatraju da bi tako jezera mogla da posluže kao sistem za rano upozoravanje na ekološke promene, pa čak i određene rizike po javno zdravlje. Ovaj južnoamerički sistem zato popunjava važnu prazninu u globalnim istraživanjima slatkovodnih ekosistema i omogućava naučnicima da proučavaju kako suptropska jezera reaguju na klimatske promene i sve veći pritisak čoveka.