Popodnevno spavanje treba da bude kratko

Ako vas nakon ručka uhvate pospanost, umor i pad koncentracije, kratka dremka može da bude jednostavan način da se organizam i mozak nakratko „resetuju“. Istraživanja pokazuju da popodnevno spavanje može da poboljša različite kognitivne funkcije, posebno budnost, pažnju i memoriju. Popodnevna dremka ima pozitivan efekat na ukupne kognitivne sposobnosti, uključujući pamćenje, budnost i brzinu obrade informacija. Ipak, ključ je u tome da odmor posle ručka ne bude predug. Za svakodnevni odmor najčešće se preporučuje oko 20 do 30 minuta, dovoljno da se osvežimo, a da ne uđemo duboko u san i probudimo se još umorniji. Taj osećaj omamljenosti nakon buđenja poznat je kao inercija sna i može privremeno da smanji pažnju i sposobnost brzog reagovanja. Istraživanja upravo pokazuju da neposredno nakon dremke rezultati mogu biti neujednačeni zbog tog perioda razbuđivanja. Idealno vreme za kratku dremku je uglavnom rano ili sredinom popodneva, kada se prirodno javlja pad budnosti. Kasno popodnevno spavanje kod nekih ljudi može da oteža uspavljivanje uveče. Popodnevna dremka nije samo način da se osećamo odmornije. San tokom dana može da pomogne i procesu učvršćivanja novih informacija. Sistematski pregled istraživanja pokazao je da čak i kratko dnevno spavanje ima pozitivan efekat na deklarativno pamćenje, odnosno sposobnost da zapamtimo i kasnije prizovemo naučene informacije. Zato, ako vas posle ručka uhvati ona poznata borba sa sopstvenim kapcima, možda ne morate da je pobedite kafom. Ponekad je dovoljno 20 minuta tišine, zatvorenih očiju i kratkog sna – da se mozak vrati u punu brzinu.