Pčele matice od pesticida štiti sebe, ali ne i potomstvo

Do sada se smatralo da glavnu zaštitu matice predstavljaju pčele radilice, koje filtriraju štetne materije iz hrane pre nego što je predaju matici. Međutim, nova studija pokazuje da ta zaštita ima svoje granice. Istraživači su napravili male eksperimentalne zajednice, sa jednom maticom i 60 radilica, kojima su davali hranu i vodu sa pesticidom metil-parationom. Zahvaljujući obeleženoj supstanci, mogli su da prate njeno kretanje kroz koloniju. Prvog dana radilice su uspevale da uklone oko 95 odsto pesticida i zadrže ga u saću. Do desetog dana njihova efikasnost pala je na 86 odsto, dok su hemikalije počele da se gomilaju u telima matica. Kada zaštita radilica više nije bila dovoljna, matice su aktivirale sopstveni mehanizam i deo toksičnog opterećenja preusmerile u jaja. Naučnici upozoravaju da bi takav proces mogao imati cenu. Ukoliko se u jajima nakupi previše pesticida, njihov razvoj mogao bi biti ugrožen, a dugotrajno izlaganje možda bi moglo da doprinese i kasnijem slabljenju cele kolonije. To je posebno važno jer matica dnevno može da položi između 1.500 i 2.000 jaja, iz kojih nastaje nova generacija pčela neophodnih za opstanak zajednice. Medonosne pčele istovremeno imaju ključnu ulogu u oprašivanju, uključujući oko trećine prehrambenih useva u svetu. Ipak, još nije poznato koliko dugo matice mogu da prenose pesticide u jaja, kakve su dugoročne posledice po potomstvo i koloniju, niti da li se ovaj mehanizam razlikuje u zavisnosti od vrste pesticida. Naučnici će ta pitanja istraživati u narednim studijama.