Odlazak u pozorište može da vam produži život

Odlazak u bioskop, poseta muzejima ili prisustvovanje koncertima mnogo je više od puke zabave. Istraživači su otkrili da starije osobe koje redovno učestvuju u kulturnim aktivnostima imaju predispoziciju da njihova tela funkcionišu kao kod ljudi mlađih od njih. Jače društvene veze, bolje mentalno zdravlje i zdravije navike mogle bi da objasne ovu vezu, iako je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdilo da li kulturne aktivnosti direktno usporavaju starenje. Svi stare, ali brzina kojom telo stari može da varira od osobe do osobe. Prethodna istraživanja su povezala kulturne aktivnosti, poput odlaska u bioskope, muzeje i koncerte, sa boljim zdravljem i blagostanjem kod starijih osoba. Međutim, relativno malo studija je istraživalo da li su ove aktivnosti povezane sa samim fiziološkim starenjem. Istraživači sa Instituta za nauku u Tokiju u Japanu kažu da su sproveli prvu longitudinalnu studiju kako bi ispitali ovu vezu, uzimajući u obzir neizmerljive faktore koji ostaju stabilni tokom vremena. Da bi procenili fiziološku starost, medicinske sestre su merile deset indikatora fizičkog zdravlja. Merenja su kombinovana u jedinstveni rezultat fiziološke starosti. Učesnici su prijavili koliko često posećuju bioskop, muzej, umetničke galerije, pozorište, koncerte ili operu. Ljudi sa višim stepenom kulturne angažovanosti – definisanog kao učešće u kulturnim aktivnostima bar jednom u nekoliko meseci – imali su prosečnu fiziološku starost od 66,9 godina. Poređenja radi, oni sa nižim stepenom učešća imali su prosečnu fiziološku starost od 69,9 godina, što predstavlja razliku od oko tri godine. Nakon uzimanja u obzir faktora kao što su prihodi domaćinstva, zaposlenost i hronična oboljenja, istraživači su utvrdili da je svaki porast ocene kulturnog angažmana za jedan poen bio povezan sa smanjenjem fiziološke starosti za 31 dan. Autori istraživanja tvrde da je kulturno angažovanje modifikovano ponašanje koje bi moglo postati efikasna strategija javnog zdravlja.