Nauka seli publiku na TikTok
Mladi sve češće informacije traže na TikToku, Instagramu i YouTube-u, dok tradicionalni mediji gube njihovu pažnju. Stručnjaci upozoravaju da naučna komunikacija mora da se prilagodi novim navikama publike kako bi proverene informacije ostale vidljive. Analiza Rojters instituta pri Univerzitetu Oksford pokazuje da osobe između 18 i 24 godine vesti i informacije danas češće prate preko društvenih mreža nego putem sajtova i aplikacija medijskih kuća. U tekstu objavljenom u časopisu Nature navodi se da svet prolazi kroz veliku promenu u načinu na koji se informacije stvaraju i prenose. Sadržaji su postali kraći, vizuelniji i prilagođeni brzoj konzumaciji, dok se granica između zabave, mišljenja i činjenica sve više briše. Poseban problem predstavlja širenje dezinformacija. Istraživanja pokazuju da pojedini influenseri na društvenim mrežama dele netačne tvrdnje o klimatskim promenama, vakcinama i zdravlju, često bez navođenja izvora ili naučnih dokaza. Analiza gotovo hiljadu objava na TikToku i Instagramu pokazala je da je veliki broj sadržaja o medicinskim testovima sadržao obmanjujuće informacije, dok su autori objava često imali finansijsku korist od njihove promocije. Zbog toga stručnjaci smatraju da bi naučnici i istraživači morali aktivnije da koriste društvene mreže kako bi proverene informacije bile dostupnije publici. Iako kratki video-formati imaju ograničenja kada je reč o složenim temama, oni omogućavaju da se nauka približi široj publici kroz animacije, grafike i jednostavan način pripovedanja. Autori zaključuju da će sadržaj prilagođen društvenim mrežama verovatno postati dominantan oblik informisanja, zbog čega će i naučna komunikacija morati da prati promene u digitalnom okruženju.
