Najveće cvetanje algi
Ogromna smeđa masa koja se proteze preko Atlantskog okeana od obala Afrike sve do Meksickog zaliva, dugačka gotovo 9.000 kilometara, privukla je pažnju naučnika i satelita širom sveta. Reč je o najvećoj poznatoj koncentraciji morskih algi na planeti -- fenomenu koji istovremeno pokazuje snagu i krhkost okeanskih ekosistema.
Prirodni fenomen poznat kao Veliki atlantski sargasumski pojas je ogromna plutajuća masa makroalgi koja je dostigla rekordnih 37,5 miliona tona, što predstavlja najveće zabeleženo cvetanje ovih algi do sada. Iako na satelitskim snimcima izgleda kao neobična smeđa mrlja ili čak zagađenje, reč je o prirodnom ekosistemu koji postoji na površini okeana. Sargasum nije prava biljka u klasičnom smislu, već makroalga -- organizam koji nema koren, stabljiku ni cvet, ali obavlja fotosintezu i proizvodi kiseonik.
Ove plutajuće prostirke održavaju se na površini zahvaljujući malim gasnim mehurićima, a u isto vreme predstavljaju stanište i sklonište za brojne morske vrste -- od riba i kornjača do sitnih beskičmenjaka. Na otvorenom okeanu, sargasum funkcioniše kao svojevrsni pokretni ekosistem.
Međutim, njegova uloga se menja u zavisnosti od lokacije. Dok na otvorenom moru doprinosi biodiverzitetu i proizvodnji kiseonika, problem nastaje kada se ogromne količine algi približe obali. Tada mogu ometati kretanje morskih organizama, a njihovim taloženjem na dnu dolazi do gušenja koralnih sistema i morske vegetacije.
Za obalne zajednice posledice su još vidljivije. Kada se sargasum nagomila na plažama i počne da se razgrađuje, oslobađa se vodonik-sulfid -- gas neprijatnog mirisa koji može izazvati respiratorne tegobe i odbiti turiste. U pojedinim delovima Kariba i Floride, ovo je postao ozbiljan i ponavljajući ekološki i ekonomski problem.
Naučnici još uvek traže tačan uzrok ovog ubrzanog rasta. Kao ključni faktori navode se povećan unos hranljivih materija u okean iz poljoprivrednih đubriva, rečnih tokova poput Amazona, kao i promene u okeanskim strujama i temperaturi mora. Sve to stvara uslove koji pogoduju eksplozivnom širenju algi.
Iako se ovakve pojave teško mogu u potpunosti sprečiti, satelitsko praćenje omogućava bolju prognozu njihovog kretanja, što lokalnim zajednicama daje vreme da se pripreme za uklanjanje i upravljanje posledicama.
Ogromni sargasumski pojas tako postaje podsetnik da su okeani međusobno povezani i da promene u jednom delu planete mogu imati vidljive i snažne posledice hiljadama kilometara dalje.
