Melanezijski morski rezervat, zasnovan na domorodačkom upravljanju

Solomonska Ostrva, Vanuatu, Papua Nova Gvineja i Nova Kaledonija pokrenule su inicijativu za uspostavljanje prvog multinacionalnog morskog rezervata zasnovanog na domorodačkom upravljanju. Cilj je zaštita jednog od najbogatijih područja morskog biodiverziteta na svetu, uz očuvanje tradicionalnog načina upravljanja okeanom. Region Melanezije jedno je od najbogatijih područja morskog biodiverziteta na planeti. U njegovim vodama nalazi se procenjenih 75 odsto poznatih vrsta korala i više od tri hiljade vrsta riba povezanih sa koralnim grebenima. Za domorodačke narode okean je ne samo izvor hrane, prostor za putovanja i trgovinu, nego i deo kulture, identiteta i duhovnog života zajednica koje žive uz ove vode. Sada ta tradicionalna veza sa morem treba da dobije i formalni okvir. Solomonska Ostrva, Vanuatu, Papua Nova Gvineja i Nova Kaledonija rade na uspostavljanju Melanezijskog okeanskog rezervata, područja koje bi obuhvatilo oko šest miliona kvadratnih kilometara okeana. Na tom prostoru predviđeno je zasnovano na principima održivog korišćenja i tradicionalnom znanju domorodačkih zajednica. Za razliku od klasičnih zaštićenih morskih područja, kojima se često upravlja kroz državne institucije, ovaj model predviđa da tradicionalno znanje i običajno pravo domorodačkih zajednica budu deo procesa donošenja odluka. Predviđene su aktivnosti poput ekoturizma, malog obima tradicionalnog ribolova, održive akvakulture i razvoja obnovljive energije iz okeana. Potreba za takvim modelom posebno je izražena u regionu koji se suočava sa brojnim pritiscima. Nelegalni ribolov ugrožava riblje resurse, klimatske promene utiču na koralne grebene i obalne zajednice, dok planovi za dubokomorsko rudarstvo otvaraju dodatna pitanja o tome kako pomiriti ekonomske interese i zaštitu morskog sveta. Ako bude u potpunosti sproveden, Melanezijski okeanski rezervat mogao bi da postane jedan od najvećih primera prekogranične zaštite mora i model za druge pacifičke zemlje koje pokušavaju da istovremeno odgovore na klimatske promene, gubitak biodiverziteta i potrebe lokalnih zajednica. Istraživači napravili “NAUČNu TERETANu ZA BILJKE“ Toplotni talasi, suše i ekstremne padavine sve više ugrožavaju poljoprivredu, a sa njom i proizvodnju hrane. Naučnici pokušavaju da odgovore na pitanje da li biljke mogu da se pripreme za klimatske promene isto kao što se čovek priprema za fizički napor? Istraživači bi trebalo da pronađu biljke koje mogu da prežive sve ono što današnje sorte sve teže podnose. U Holandiji, u jednom od najsavremenijih evropskih centara za istraživanje biljaka, naučnici izlažu biljke različitim vrstama klimatskog stresa. Biljke se izlažu suši, ekstremnoj toploti, promenama vlažnosti, hladnim udarima i povećanoj koncentraciji soli. Kamere, senzori i automatizovani sistemi prate njihov rast, potrošnju vode, položaj listova i fiziološke procese. Ideja je jednostavna – ako otkrijemo zašto neke biljke uspeju da prežive toplotne talase, a druge ne, možemo da pronađemo osobine koje bi budućim sortama pomogle da izdrže sve nepovoljnije uslove. Suše, poplave, toplotni stres, mraz i grad sve više ugrožavaju evropsku poljoprivredu. Klimatske promene bi do 2050. godine mogle da smanje prinose kukuruza i pšenice u južnoj Evropi za gotovo 50 odsto. Ekstremne vrućine predstavljaju posebnu pretnju - kod mnogih useva prinos počinje da opada kada temperatura pređe 30 stepeni Celzijusa. Visoke temperature mogu da oštete ćelije biljaka, smanje plodnost polena i poremete njihov razvoj. Cilj više nije proizvodnja sorti koje daju veliki prinos – sada su potrebne biljke koje mogu da daju dovoljno hrane i kada uslovi više nisu idealni. Naučnici pokušavaju da utvrde koje osobine pomažu biljci da preživi sušu, visoke temperature ili druge klimatske ekstreme. Kada ih pronađu, na scenu stupa oplemenjivanje biljaka. Ako je jedna sorta otpornija na sušu, a druga bolje podnosi visoke temperature, njihovim ukrštanjem moguće je da se te osobine objedine u novoj biljci, ne nužno kroz genetsku modifikaciju. Veliki deo savremenog oplemenjivanja zasniva se na kombinovanju osobina koje već postoje u prirodi. To je pokušaj da se odgovori na jedno od ključnih pitanja budućnosti: kako proizvesti dovoljno hrane ako će temperature biti više, a voda sve oskudnija?