Kako mravi zapravo rade u zajednici?

Studija objavljena u časopisu PRX Life ukazuje da se mravi u početku kreću uglavnom nezavisno. Međutim, kada njihova gustina, brzina kretanja ili učestalost međusobnih susreta pređu određeni prag, aktivnost jednog mrava može da pokrene talas koji se proširi kroz celu koloniju. Model uzima u obzir tri stanja mrava – aktivno, neaktivno i refraktorno. Aktivni mravi mogu da pokrenu druge, neaktivni mogu da budu aktivirani, dok su refraktorni privremeno nesposobni da reaguju, što omogućava da nalet aktivnosti na kraju prestane. Simulacije su pokazale da se aktivnost brzo gasi kada su mravi prespori ili kada su njihovi susreti previše retki. Kada se dostigne kritični prag, međutim, interakcije postaju dovoljno česte da se pokret širi od jedinke do jedinke. Naučnici ovaj fenomen porede sa faznim prelazima u fizici, ali model za sada ne može da predvidi tačan trenutak kada će kolonija postati aktivna. Može, međutim, da pokaže da li se nalazi u stanju koje omogućava sinhronizovani nalet. Istraživači sada sprovode eksperimente sa živim mravima kako bi proverili da li se njihovo ponašanje zaista poklapa sa predviđanjima modela. Posebno ih zanima koliko se stvarne kolonije približavaju kritičnom pragu. Sinhronizovano kretanje moglo bi imati više funkcija – od efikasnijeg kretanja kroz prenatrpane mravinjake do bržeg prenosa informacija. Naučnici smatraju da bi ovakvi talasi mogli predstavljati način da kolonija uskladi kretanje, komunikaciju, potrošnju energije i organizaciju rada bez centralnog vođe.