Sve vesti
Vazduh
Ekstremne vrućine testiraju granice
Porast globalnih temperatura i sve učestaliji toplotni talasi postavljaju novo i ozbiljno pitanje – koliko toplote ljudsko telo zapravo može da izdrži pre nego što izgubi sposobnost da se hladi?
Ključni pokazatelj naziva se temperatura „vlažnog termometra“, i prema naučnim istraživanjima, kritična granica za ljudski organizam iznosi oko 35 stepeni Celzijusa. U takvim uslovima telo više ne može efikasno da se hladi putem znojenja, jer vlaga u vazduhu onemogućava isparavanje.
Kada su i temperatura i vlažnost visoke istovremeno, ljudski organizam ulazi u zonu u kojoj prirodni mehanizmi hlađenja prestaju da funkcionišu. Tada telesna temperatura počinje da raste, a rizik od toplotnog udara naglo se povećava.
U tom stanju dolazi do poremećaja u radu organizma – ubrzanog rada srca, konfuzije, gubitka svesti i u težim slučajevima oštećenja vitalnih organa. Ako se izloženost produži, posledice mogu biti smrtonosne.
Međutim, stručnjaci ističu da i pre dostizanja ove teorijske granice, pojedinci mogu biti u ozbiljnom riziku. Starije osobe, hronični bolesnici, gojazne osobe i ljudi koji koriste određene lekove znatno su osetljiviji na visoke temperature.
Fizička aktivnost, boravak na direktnom suncu i loša hidracija dodatno smanjuju sposobnost organizma da se ohladi, pa opasni efekti mogu nastupiti i pri nižim temperaturama. Posebno zabrinjava činjenica da klimatske promene povećavaju učestalost ekstremnih uslova u pojedinim regionima sveta. Delovi južne Azije, Bliskog istoka, severne Afrike i Meksika već povremeno dostižu nivoe koji se smatraju kritičnim za ljudsku izdržljivost.
Zbog toga se ekstremna toplota sve češće opisuje kao „množilac rizika“ – faktor koji pogoršava postojeće bolesti poput kardiovaskularnih, bubrežnih, respiratornih i neuroloških oboljenja, povećavajući ukupnu smrtnost tokom toplotnih talasa.
Stručnjaci poručuju da pitanje granice ljudske izdržljivosti više nije teorijsko, već praktično i sve prisutnije – jer klimatske promene pomeraju uslove života ka granici koju ljudsko telo sve teže može da podnese.
