Da li ljutina može da izazove kancer?

Čili papričice sadrže jedinjenja koja su pokazala antiinflamatorne, pa čak i antikancerogene efekte u laboratorijskim eksperimentima. Ipak, naučna istraživanja sprovedana na ljudima povezala su veoma visoku konzumaciju ljute hrane sa većim rizikom od određenih karcinoma digestivnog trakta. Pošto se karcinomi često otkrivaju nakon što su već uznapredovali, naučnici nastavljaju da traže faktore ishrane koji bi mogli da utiču na povećanje rizika od kancera. Analize pokazuju da ljudi koji konzumiraju puno ljutih paprika imaju znatno veći rizik da obole od raka jednjaka, iako su dokazi nejasni kada je u pitanju rak želuca . Naučnici naglašavaju da je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdilo da li umerena konzumacija sličnih namirnica namirnica nosi rizike. Čili papričice svakodnevno jedu milijarde ljudi i neophodan su sastojak u kuhinjama širom Azije, Latinske Amerike, Afrike i mnogih drugih delova sveta. Njihova karakteristična ljutina dolazi od kapsaicina, prirodnog jedinjenja koje aktivira nervne receptore za toplotu i bol. Kapsaicin je privukao značajno naučno interesovanje. Laboratorijske studije sugerišu da može da smanji upalu, utiče na metabolizam, pa čak i uništi određene ćelije raka. Međutim, drugi eksperimenti su otkrili da pod različitim okolnostima može podstaći rast tumora ili doprineti iritaciji tkiva. Ti suprotstavljeni dokazi otežavaju utvrđivanje ukupnog efekta na rak. Da bi bolje razumeli vezu, istraživači su kombinovali podatke iz četranest opservacionih studija u kojima je učestvovalo više od jedanaest hiljada učesnika, uključujući preko pet hiljada ljudi kojima je dijagnostikovan gastrointestinalni karcinom. U poređenju sa ljudima koji su konzumirali najmanje čili papričica, oni sa najvećim unosom imali su oko 64% veću verovatnoću da razviju gastrointestinalni karcinom. Najjača veza uključivala je rak jednjaka. Kapsaicin aktivira receptore proizvodeći poznati osećaj pečenja povezan sa začinjenom hranom. Neki istraživači sumnjaju da ponovljeno izlaganje izuzetno začinjenoj hrani može doprineti hroničnoj iritaciji sluzokože jednjaka kod osetljivih osoba. Razlike u brzini kojom se ćelije obnavljaju i zamenjuju u digestivnom traktu takođe mogu uticati na to kako tkiva reaguju tokom vremena. Međutim, ove pretpostavke ostaju hipoteze i nisu dokazane. Istraživači su mogli da identifikuju povezanost, ali nisu mogli da utvrde da li same čili papričice izazivaju veći rizik od raka. Drugi faktori, poput pušenja, konzumiranja alkohola, socioekonomskih razlika, infekcija ili opštih prehrambenih obrazaca, takođe mogu da doprinesu razovoju karcinoma. Za sada, istraživači kažu da je jedno od najvećih neodgovorenih pitanja doza. Još uvek nije jasno da li umerena konzumacija čili papričica nosi iste rizike koji se primećuju među najvećim konzumentima, ili postoji prag iznad kojeg rizik počinje da raste. Biće potrebne buduće studije koje prate ljude tokom mnogo godina kako bi se utvrdilo da li same čili papričice igraju direktnu ulogu u razvoju raka ili su uočene asocijacije vođene drugim faktorima načina života i okoline.