Borba za spas leptira fritilarija

Veliki smeđi leptir fritilarija nekada je bio široko rasprostranjen u Evropi. Međutim, danas je jedan od najređih leptira na kontinentu, a brojnost vrste opala je za 62% u poslednjih pola veka. Glavni razlog su specifični klimatski zahtevi za njegovo preživljavanje. Mesta za ove leptire ima sve manje u svetu koji se brzo klimatski menja, međum pomoć stiže od neočekivanog saveznika. Među papratima doline Alun u Velsu volonteri pokušavaju da spase leptira fritilariju. Ovim leptirima je potrebna nežna kombinacija paprati i obične pasje ljubičice. Paprat se tradicionalno koristio kao prostirka za životinje, ali je sve manje ljudi koristi sada kada mogu da nabave slamu. Prevelika količina paprati ometa rast ljubičice koja predstavlja izvor hrane za gusenice. Uz to kada se ova gruba paprat oreže, ona pretvara u „smeće“ mrtvo lišće na podu koje stvara topliji ekosistem što je neophodno za rast visoke smeđe gusenice. Volonteri su godinama vredno radili na orezivanju zaraslih živica na ovom zemljištu kako bi stvorili specifičan ekosistem potreban za opstanak visoke smeđe gusenice. Prvi put posle više od pola veka, volonteri su tokom protekle tri godine podsticali članove lokalnog udruženja korisnika zajedničkog zemljišta da na tom području napasaju svoje krave, kako bi pomogli u održavanju staništa. Stoka je odlična jer gazi paprat bez uklanjanja i stvara neravnu strukturu tla, što je takođe dobro jer stvara male niše gde temperature mogu biti više nego u okolnom području. Godišnji vremenski uslovi mogu uticati na populaciju leptira vrste ali se njihov ukupan broj povećao zahvaljujući naporima tima i njihovih „krznenih regruta”. Tokom proteklih deset godina, u ovom malom delu Velsa zabeleženo je više od 37 vrsta leptira, uključujući i vrstu čija se brojnost konačno ponovo povećava. Ovo je jasan signal na koji način biljne i životinjske vrste mogu da se zaštite od loših klimatskih uslova prirodom.