Svetski dan zaštite ptica lešinara
Lešinari su najugroženije grupe životinja na svetu. Prva subota u septembru je ustanovljena kao dan lešinara 2008. u Njujorku, kada su saopšteni rezultati o katastofalnom iščezavanju čitave grupe vrsta koje zauzimaju važnu ulogu u razgradnji uginulih životinja u prirodi. Ukažimo na značaj ove izuzetno korisne grupe životinja koja ima važnu ulogu u prirodi. U poslednjih 10 godina zabeležen je nagli pad brojnosti lešinara u svetu i do 50 odsto. Najveća opasnost po opstanak lešinara je nedostatak hrane i trovanje. Nestankom ovih ptica otvara se problem uklanjanja uginulih životinja u prirodi i mogućnosti širenju zaraza. U Srbiji su iščezle čak tri vrste lešinara (bradan, crni strvinar i bela kanja), a jedina ova ptica jeste beloglavi sup koja svoj opstanak duguje velikim naporima ornitologa i meštana zapadne i jugozapadne Srbije. Pokrenuti su programi ponovnog naseljavanja beloglavog supa na Staru planinu i u Popovo polje i uspostavljanje uslova da se ova vrsta vrati u napuštene prostore Balkana gde se ranije gnezdila.
Beloglavi sup je naša najveća ptica sa rasponom krila oko 2,80 m i prosečnom težinom od 7,5-8,5 kg, a može dostići i 11 kg. Od oko 130 vrsta ptica na prostoru SRP ”Uvac” i okoline, beloglavi sup je najznačajnija vrsta. Na Uvcu se nalazi i najveća gnezdeća kolonija u Srbiji i jedna od najvećih na Balkanu. Brojnost beloglavog supa je tokom poslednjih 20-ak godina redovno rasla, tako da sada na Uvcu ima oko 450-500 jedinki, odnosno oko 110 gnezdećih parova. Borbu za povećanje broja jedinki u Srbiji predvodi rezervat prirode Uvac, gde se ove velike ptice gnezde i razmnožavaju u prirodi, a upravo na to područje se vraćaju u prirodu i ptice oporavljene u prihvatilištu Zoološkog vrta Palić i Zoološkog vrta grada Beograda. Većina ptica, preko 300, su strogo zaštićena u prirodi i to jako važno napomenuti. Veliki broj ptica šumskih staništa je ugrožen, kao stepski soko i ostale grabljivice koje nestaju i ne mogu da se vrate nazad u život”, rekao je Zoran Karić iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.
Ljudi kao deo prirode odgovorni su za nju i svako je dužan da je štiti. „Treba da primene sve one mere koje su opšte ekološke, da se manje troši energije da se manje jede meso, da se koriste stvari više puta, da se manje generiše otpad, da se manje troši energija jer su resursi vrlo ograničeni”, napomenuo je Zoran Karić. Podatak da je 600.000.000 ptica u Evropi nestalo i da je, prema procenama, ugroženo 26 odsto sisara i 41 odsto vodozemaca govori nam da je planeta u ozbiljnoj ekološkoj krizi.
